Volim što su se žene izborile za slobodu. Volim što imam pravo da mislim svojom glavom. I da biram.
Nekad nije bilo tako. Rodiš se, ako si dečak znaš da ostaješ u kući, ako si devojčica znaš da odlaziš iz kuće. A gde? Ni to ne treba da te brine, već je familija odlučila ko je dobra prilika za tebe.
Ali ljudi moji. Danas je izbor tako veliki.
Toliko mnogo krema stoji isperd mene da ja zaista ne znam koja je ona prava. Kako li ću odabrati muža, kada kremu biram skoro sat vermena.
Kažu da znaš. Kažu da čim ga ugledaš, srce ti zaigra, u tebi se nešto dogodi. I ti jednostavno znaš da je to to. I ja sam znala.
Zvao se Zoća i bio mi je momak. Barem sam ja tako verovala dok nisam čula od njegove tetke pitanje ,,Zoćo, da li je Milena tvoja devojka?“.
Jao plakala sam kao kiša.
Objašnjavala je meni mama, ubeđivala me da smo svi mi drugari i da trebamo zajedno da se družimo u parkiću. Ali ja nisam želela sa njima da idem, ni na ljuljašku, ni na klackalicu, niti da se dodajem loptom.
I kako sada da napraviš dobar izbor? Znaš ti osnovnu razliku, dnevna krema je za jutro, noćna je za noć. Ali kad ne bi bilo barem 10 dnenvih krema i isto toliko proizvođača.
Proizvođača, hm.
Možda bih za to trebala da se vežem.
Uostalom, nekada su tetke upravo to i gledale iz koje kuće mladoženja potiče.
Zoća je bio iz pristojne porodice. Ali to mene više nije zanimalo. Iako sam mu jednom tajno kroz prozor ubacila papirić u kome sam mu rekla da ga volim.
Nisam se potpisala naravno. Pa znala sam da sam to ja pisala.
Danas je drugačije. Danas je bitno ko stoji iza pisane reči. Ko garantuje kvalitet.
Sa Oriflamemom sam naučila i da su bitne vrednosti za koje se firma zalaže.
U redu je, svi rade prodaju. Svima je cilj da imaju što veći promet.
A da li postoji još nešto u čemu je ta kompanija aktivna?
Da li brine o životnoj sredini? Testira li svoje proizvode na životinjama?Da li brine o životnoj sredini? Testira li svoje proizvode na životinjama?
Da li trguje samo tamo gde može da dobije što bolju cenu ili gleda da ta trgovina utiče na nečiji život? Da recimo sastojke za proizvode kupuje od malih porodičnih biznisa.
Da li doniira novac za neka istraživanja ili za pomoć ugroženima?
Nije bitno samo prodati proizvod. Važno je kakvu poruku šalješ, kako se oseća krajnji korisnik.
Zamišljam scenu da mažem kremu a u glavi mi misao ,,samo da ne izgledam staro“. To je tako pogrešno. To je isto kao i ono ,,jeste da nam je veza loša, ali bitno je da nisam sama“.
Kremu koristim zato što mi prija i zato što volim sebe dok je koristim. To što vidim u ogledalu, to sam ja. Drugu sebe nemam i ne želim da sam drugačija zbog nekih izmišljenih standarda.
Isto kao što ne želim da se tiše smejem, jer dečko misli da su tihe devojke dobre devojke. Smejaću se na glas!
A krema tako lepo miriše. Dok je mažem, pod prstima osećam mekoću svoje kože i znam da je upravo sada štitim i da radim za nju. Osećam da sam napravila pravi izbor za nju.
Tako sam i supruga birala. Prijalo mi je vreme koje provodim sa njim. Prija mi kakva sam ja pored njega. Svoja, prirodna, bez skrivanja i foliranja. Potpuno iskrena i čista.
Isto kao i moja koža pre nego što joj nanesem kremu.
I Zoća je napravio svoj izbor. Imaju malu, preslatku devojčicu.
A znate šta, od ove godine ćemo i mi morati u taj parkić.
Izgleda da je mama ipak u pravu.
Klackalica nas čeka.
Femina Journey 